You are currently browsing the category archive for the ‘Vijesti’ category.

28 februar 2012 – Evropska Komisija je iznela proceduralne argumente sa ciljem da izbegne obraćanje pažnje na zabrinutost za ljudska prava u vezi sa merama nametnutim zemljama zapadnog Balkana kako bi se ograničio broj tražitelja azila u EU. U svom odgovoru na pitanja postavljena od strane nevladinih organizacija, Evropska Komisija navodi da su “sva relevantna pitanja u ovoj fazi uzeta u obzir” i najavljuje da će prekinuti korespondenciju.

Nevladine organizacije su prvo uputile pismo komesarki Cecilie Malmström, zaduženoj za unutrašnje poslove, u oktobru 2010, nakon medijskih najava prema kojima je komesarka pisala vladama zemalja zapadnog Balkana tražeći da se smanji broj tražitelja azila kako bi se izbeglo ponovno uvođenje viza. Nevladine organizacije su prigovorile da je taj zahtev u suprotnosti sa osnovnim načelima međunarodnih principa ljudskih prava kao što su sloboda kretanja i pravo na azil i zatražile od komesarke da povuče pismo.

Nevladine organizacije su nastavile korespondenciju nakon objave predloga od strane Komisije u maju, koji cilja na uvođenje 3″zaštitne klauzule” u bezvizni režim s trećim zemljama. Ukoliko bi predlog bio usvojen od strane Evropskog parlamenta, koji treba da glasa o njemu u aprilu,  ova klauzula bi omogućila Evropskoj uniji da privremeno ponovno uvede vize za državljane trećih zemalja, kojima je prethodno odobreno ukidanje viza, u slučaju velikog upliva tražitelja azila ili povećanja broja neregistrovanih useljenika.

Nevladine organizacije su obezbedile detaljan prikaz mera koje su poduzete od strane država zapadnog Balkana kako bi se raspršio pritisak od strane Evropske komisije i pojedinih država članica u vezi sa mogućim ponovnim uvođenjem viza. Tvrdili su da su neke od tih mera, poput privremenog oduzimanja pasoša i drugih oblika zabrane putovanja dovele do povrede evropskih i međunarodnih standarda ljudskih prava. Nevladine organizacije su istakle diskriminatorski karakter tih mera koje u suštini ciljaju na pripadnike nacionalnih manjina i kritikovale su stigmatizaciju Roma kao lažnih tražitelja azila.

Njihov stav je podržan od strane Veća Evrope i Komesara za ljudska prava Thomasa Hammarberga, koji je u svom komentaru o ljudskim pravima istakao da je pravo da se napusti sopstvena zemlja bilo univerzalno zaštićeno, i izrazio je zabrinutost za bacanje krivice na Rome tokom pritisaka na vizni režim. U mišljenju upućenom Evropskom Parlamentu, Meijers odbor, odbor nezavisnih pravnih stručnjaka specijalizovanih za područje migracija i međunarodnog kaznenog prava, takođe je zaključio da „pritisci EU na treće zemlje kako bi se Romi sprečili da uđu u EU kako bi zatražiti azil (…) ometaju ljudsko pravo da se napusti svoja zemlja i zatraži azil“ i iskazali su zabrinutost da bi to moglo dovesti do diskriminacije prilikom granične kontrole, koja će „doprineti klimi stigmatizacije i represije etničkih manjina u balkanskim zemljama“.

Evropska Komisija je uporno odbijala da komentariše ove brige. U svom odgovoru na pitanja postavljena od strane nevladinih organizacija, šef kabineta komesarke Cecilie Malmström, Maria Ǻsenius, porekla je da putna ograničenja posebno ciljaju na Rome i pripadnike drugih nacionalnih manjina. Tvrdila je da su „jedine mere usmerene na manjinske zajednice one koje ciljaju na postizanje bolje integracije, npr. mere za povećanje broja zapošljenih i školovanih, kao i mere kako bi se pružile bolji uslovi za stanovanje, zdravstvenu zaštitu, itd.“, dodajući da „činjenica da je većina tražitelja azila iz zemalja zapadnog Balkana romskog porekla ne dokazuje da su mjere za borbu protiv zloupotrebe viznog režima diskriminirajuće.“

Slični odgovori su takođe dati članovima parlamenta koji su tražili od Evropske Komisije da opravda svoj „preteran pritisak na balkanske zemlje“ prisiljavajući ove zemlje „da krše ljudska prava i temeljne slobode posebno ranjive društvene skupine“ i da komentariše kompatibilnost ograničenja putovanja sa relevantnom pravnom stečevinom EU i, opštije, međunarodnim standardima ljudskih prava. „Komisija nije nadležna da odlučuje o pojedinačnim slučajevima, koja se navode u pitanju,“ lakonski odgovara Komisija u svom odgovoru na pitanje zastupnice Barbare Lochbihler, navodeći, međutim, da je Komisija obratila posebnu pažnju na postojanje pravnih lekova.

Svojom odlukom da prekine komunikaciju s NVO-ma, Evropska komisija je lišila nevladine organizacije relevantnih informacija u samom trenutku kada se o liberalizaciji viznog režima raspravljalo u Evropskom parlamentu. Chachipe kao inicijator prepiske smatra to neprihvatljivim. Organizacija je uložila žalbu Generalno sekretarijatu Evropske komisije tvrdeći da stav Evropske komisije o neodgovaranju na legitimne brige koje su organizacije pokrenule ide protiv načela dobrog administrativnog ponašanja.

Chachipe a.s.b.l.

Advertisements

27. oktobar 2011. – Evropska koalicija nevladinih organizacija koje rade u polju zaštite ljudskih prava izrazila je zabrinutost zbog pritisaka koje Evropska Unija vrši na zemlje tzv. zapadnog Balkana da smanje broj potraživalaca azila. Reagujući na pismo koje je EU komesarka Sesilija Malmstrom (Cecilia Malmström) uputila ministrima unutrašnjih poslova pet balkanskih zemalja, koje su nedavno dobile liberalizaciju viznog režima sa EU, NVO koalicija je saopštila da se EU kocka svojim kredibilitetom u polju ljudskih prava.

Kako mediji prenose, Komesarka Malmstrom, zadužena za koordinaciju EU regulative o imigraciji, pisala je vladama pet balkanskih država, kojima su vize ukinute za kratka putovanja u Šengensku zonu, tražeći da informišu Komisiju o merama koje su preduzele povodom povećanja potražilaca azila iz ovih zemalja u Evropsku Uniju. Ukoliko se ne pozabave time, Komesarka je upozorila, liberalizacija viznog režima može biti ugrožena. Od prošle godine, povećan je pritisak na zemlje zapadnog Balkana da spreče potencijalne kandidate za azil da odlaze u EU.

U pismu Evropskoj Komisiji, NVO koalicija kritikuje zahtev da zemlje kao završni test primene uslove ulaska koje propisuje Šengenski kodeks o granicama, koji uspostavlja kriterijume za ulazak državljanina/državljanke treće zemlje u Šengenski prostor. Kao posledica ovoga, nekoliko hiljada državljana ovih zemalja nisu mogli da ispune svoje pravo na napuštanje svoje zemlje.

NVO koalicija je izrazila posebnu zabrinutost zbog činjenice da su ova i druge mere naročito usmerene na osobe koje pripadaju etničkim manjinama. Skorašnji izveštaj Evropske Komisije o napretku Makedonije takođe priznaje ovu činjenicu, govoreći o: „pojačanim graničnim kontrolama i profajlingu“ kao delu preventivnih mera preduzetih kako bi državljani i državljanke Makedonije bili sprečeni da traže azil u EU.

Koalicija ističe da je sloboda kretanja osnovno ljudsko pravo koje uključuje pravo svakoga da napusti bilo koju zemlju, pa tako i sopstvenu. Koalicija naglašava da je svih pet zemalja u pitanju ustavno zaštitilo princip slobode kretanja, kao i slobodu od diskriminacije i princip jednakosti.  

Koalicija smatra da je ironično da Evropska Unija, koja traži da zemlje zapadnog Balkana usvoje principe međunarodnog ljudskog prava kao uslov za priključivanje EU, sada traži od istih tih zemalja da krše iste te principe kao sredstvo kontrolisanja imigracije.

U odsustvu bilo kakvog napretka životnih uslova Roma i Romkinja, poziv Komisije da se uspostave „dodatne mere“ kako bi se smanjio broj potraživalaca azila može samo da proizvede dodatnu diskriminaciju, saopštava Koalicija i ugrozi kredibilitet EU kao prvaka u zaštiti manjinskih prava.

Koalicija poziva Evropsku Komisiju da odmah stopira pritisak na zemlje zapadnog Balkana da usvoje mere kojima bi sprečile svoje državljane i državljanke da traže azil u inostranstvu. Umesto toga, Komisija treba da traži da se navedene zemlje bore protiv bazičnih uzroka koji teraju etničke manjine, naročito Rome i Romkinje, da se isele u inostranstvo. Koalicija traži veću transparentnost imigracione politike EU koja mora biti zasnovana na strogoj primeni i poštovanju ljudskih prava. 

Chachipe a.s.b.l.

 

7. jun 2011 – Koalicija romskih nevladinih organizacija i nevladinih organizacija za prava izbeglica zatražila je od vlade Srbije da odustane od planova koji imaju za cilj da se građani spreče u traženju azila u inostranstvu. Naspram pozadine rastućih pritisaka iz EU i opasnosti od gubitka nedavno odobrene vizne slobode, srpske vlasti su nedavno iznele niz mera, uključujući reformu zakona koja čini mogućim uskraćenje pasoša neuspešnim tražiteljima azila. Nevladine organizacije strahuju da će prava izbeglica biti povređena.

Srbija je dospela pod sve veći pritisak nakon što su nekoliko država članica EU iskusile oštar porast u broju tražitelja azila iz Srbije. U 2010. godini, Srbija je bila prva zemlja po broju azila u severnoj hemisferi. Ovaj porast je bio povezano sa liberalizacijom viznog režima, oslobađajući građane Srbije potrebe da traže vizu za kratkoročna putovanja u šengenskoj zoni.

EU je nedavno zaprijetila Srbiji i drugim zemljama, kako bi mogla ponovo uvesti vize, ako bude naglog porasta zahteva za azil. To je sadržaj novog predloga Evropske komisije, o kome će se raspravljati na sledećem sastanku ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova u Luksemburgu.

U svom pismu srpskoj vladi, nevladine organizacije priznaju činjenicu da srpske vlasti deluju pod pritiskom iz inostranstva. Oni kritikuju potpisivanje ugovora o readmisiji, zbog kojeg je više od 4000 građana Srbije prisilno vraćeno u Srbiju u 2010. Oni su ipak naglasiti da ovo ne oslobađa srpske vlasti njihovih obaveza prema svojim građanima.

U tom kontekstu, nevladine organizacije posebno kritikuju činjenicu da su predstavnici srpske vlasti u više navrata nazvale tražitelje lazni azilante, te je tvrdio da su napuštali Srbiju zbog isključivo ekonomskih motiva. Oni naglašavaju diskriminirajući karakter ovih izjava jer su većina tražitelja azila pripadnici etničkih manjina, uključujući Rome.

Pozivajući se na izjave potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića, koji je, povodom đurđevdanskog slavlja, pozvao Rome da ne traže azil u inostranstvu jer to može oštetiti nacionalne i državne interese Srbije, nevladine organizacije su rekle da će takve izjave samo povećati ljutnju uperenu protiv Roma i otuđiti Rome od ostatka društva.

NVO su na kraju kritikovale planove da se uvede novi zakon kojim bi se se omogućilo lišavanje pasoša neuspešnim tražiteljima azila ili građanima koji su prekoračili dozvoljeno vreme boravka u inostranstvu. Oni ukazuju na činjenicu da je sloboda kretanja zagarantovana međunarodnim konvencijama, i da je Evropski sud za ljudska prava već tužio nekoliko država koje su građanima uskraćivale pasoše.

„Verujemo da put Srbije u Evropsku uniju ne bi trebao biti popločan s ozbiljnim povredama prava svojih najugroženijih građana,“ NVO su rekle u zaključku. Oni pozivaju rpske vlasti da povećaju svoje napore da se radi na poboljšanju uslova života građana i jačanja ljudskih i manjinskih prava.

Chachipe a.s.b.l.

Romi u Srbiji i Makedonija imaju pravo kada se žale na neljudske uslove života

20. decembar 2010 – Izbeglički saveti, PRO ASYL, Chachipe i druge romske organizacije[1] pozdravljaju ukidanje viza za za zemlje Šengena građanima Bosne i Hercegovine i Albanije, koji je stupio na snagu 15. decembra 2010. Ovo je početni korak u približavanju tih zemalja Evropskoj uniji. Iz tih razloga, mi smo još više zabrinuti zbog rezervacija koje je Savet Evropske Unije  saopštio povodom svoje odluke, 8. decembra.

U reakciji na povećanje broja izbeglica u nekoliko zemalja članica EU, koja se odnosi uglavnom na povećanje zahteva za azil koji su podneli srpski i makedonski državljani, predstavnici Komisije i predstavnici belgijskog predsedništva Evropskom Unijom posetili su balkanske zemlje tokom poslednjih nekoliko mjeseci i tražili od vlada da osiguraju da građani ovih zemalja ne koriste ukidanje viza za zatraženje azila u inostranstvu. Vlade su hitro okrivile Rome i ostale etničke manjine za povećanje broja izbeglica i obećale da će stati na kraj navodnoj zloupotrebi prava na azil uvođenjem dalje kontrole.

Želeli bismo da podsetimo a je EU već uslovio ukidanje viza readmisijom neželjenih izbeglica. Zahtev da zemlje eventualno spreče svoje građane da napuštaju zemlju je zahtev za kršenjem međunarodnog  prava. Ideja da bi građani mogli bit sprečeni da napuste svoje zemlje radi svoje etničke pripadnosti je nepodnošljiva u okviru nemačke i evropske istorije.

Prema Evropskoj Komisiji, etničke manjine i dalje će biti diskriminisane u Srbiji i Makedoniji, i nisu u prilici da uživaju svoja puna prava. Mi smo jako zabrinuti da trenutna inicijativa Evropske Unije može da izazove otvoreni i latentni rasizam protiv Roma u tim zemljama, kako to čini da vlada i stanovništvo tih zemalja veruju da su Romi nepoželjni u zapadnoj Evropi i da su odgovorni za ograničenja liberalizacije viznog režima.

S obzirom na javno klevetanje Roma i drugih nacionalnih manjina s Balkana, koji su optuženi da, zloupotrebljavaju sistem azila,  želeli bismo da podsetimo da je nedavni porast broja zahteva za azil od strane srpskih i makedonskih građana uzrokovan uglavnom groznim uslovima života nacionalnih manjina i činjenicom da problem izbeglica u tim zemljama još uvek nije rešen. Oko pola miliona ljudi i dalje žive kao takozvana interno raseljena lica (IRL) u regiji, ponekad u strašnim uslovima. To je naročito slučaj za kosovske Rome, za koje trajno rešenje još nije pronađeno, jedanaest godina nakon završetka rata. Pozivamo EU da doprinese trajnom rešenju izbegličkog pitanja i podršci države integraciji raseljenih osoba i zaštiti manjinskih prava.


[1] Förderverein Roma, Frankfurt am Main ; Roma Union Grenzland, Aachen, Romane Anglonipe, Hannover; Roma Support Project (u mrezi Flüchtlingshilfe und Menschenrechte e.V., Hannover), Projekt Roma Centre, Göttingen

22. april 2010 – U svom skorijem izveštaju Savetu Bezbednosti, Generalni Sekretar UN, Ban Ki-mun je upozorio zemlje domaćine da prisilni povratci izbeglica mogu da potkopavaju stabilnost na Kosovu. “Nastavljanje prisilnih povrataka iz zemalja domaćina može negativno da utiče na sposobnost kosovskih vlasti da podrže održive povratke i može da pogorša postojeće tenzije,” rekao je Ban Ki-mun u svom izveštaju.

Izveštaj ukazuje na činjenicu da je samo devetnaest od trideset opština usvojilo strategije za povratak u 2009. Ove strategije još uvek čekaju na primenu. Referirajući na procenu OEBS-a, izveštaj kao glavne probleme navodi nedostatak sredstava i političke volje. Takođe se ukazuje na brige u vezi sprovodivosti uslova za povratak, uključujući bezbednost, pristup javnim službama, stanarska i vlasnička prava, kao i na socio-ekonomske prilike.

Prema izveštaju, 224 osobe su silom vraćene na Kosovo tokom prvih meseci 2010. U 2009. godini, 2,962 pojedinca su deportovana. Tokom istog perioda, UNHCR je registrovao nekih 1412 tkz. povrataka manjina, znaci osoba koji su u maninskoj poziciji na lokalnom nivou.

Pre nedelju dana je Nemačka potpisala biletaralni sporazum o readmisiji sa Kosovom, koji je finaliziran prošle godine. Ovom prilikom, Komesar za ljudska prava Saveta Evrope je još jednom ponovio svoje upozorenje evropskim zemljama da ne deportuju izbeglice na Kosovo sve dok kosovske vlasti nisu u stanju da reintegrišu izbeglice.

Chachipe a.s.b.l.

16 Marta 2010 – Dana 2. septembra 2009 je BBC na svom drugom kanalu emitovao dokumentarni  TV film  Gypsy child thieves (Ciganska deca-lopovi), rumunskog stvaraoca filmova Liviju Tipurite.

Pod izgovorom izveštavanja o trgovini ljudima i eksplotaciji dece rumunskih Roma od strane organizovanog kriminala, ovaj dokumentarni film širi najgore anti-Romske stereotipe. Ovo uključuje izjave  sledećeg tipa:

“Mnogi [Cigani] su pribegli prosjačenju i krađi da bi opstali

“ Mnogi rumunski Romi udaju svoju decu u veoma ranom uzrastu. Devojke zapravo bivaju prodane u svrhu  braka.”

“Samo ovakav tvrd pristup može prekinuti krug eksplotacije dece koji je uobičajen za rumunsku cigansku kulturu.”

“Uglvanom isključeni iz društva, mnogi rumunski Cigani su pribegli kriminalu.”

“Video sam da anti-cigansko osećanje postaje sve jače, ne samo u Rumuniji nego širom Evrope. Takođe sam uvideo da se sitni ciganski kriminal pretvara u ozbiljan, međunarodni kriminal.

Bojim se da će bez momentalne pomoći ciganska deca-lopovi na koje sam naišao tokom mog proputovanja porasti u teške kriminalce i krug zlostavljanja i esploatacije će da izmakne kontroli.”

Ovaj dokumentarni film meša prosjačenje i krađu, vezujući oboje za aktivnosti trgovaca ljudima. Takodje pretendira na tvrdnju da su prošenje i krađa ukorenjeni u romskoj kulturi i naziva ih ”ciganski kriminal”. Na osnovu ovoga, postavlja se pitanje o mogućnosti integracije Roma u društvo.

Chachipe je podnela dve žalbe BBC-ju (Žalba Komisiji za žalbe i Žalba Komisijama 1 i 2), koje su obe odbačene (vidi odbijenicu od strane Komisije za žalbe  i  odbijenicu od strane Uređivačke jedinice  za žalbe), gde BBC u osnovi tvrdi da je kriminal široko raspostranjen u rumunskoj Romskoj zajednici i da imaju obavezu da o tome izveštavaju.

“Cenim da je [program] podigao neke kontroverzna i osetljiva pitanja i prikazao romsku zajednicu u često negativnom svetlu, ali verujem da su tvrdnje koje su iznete u programu podržane činjenicama, i da je postojala jasna urednička svrha u izveštavanju o ozbiljnom i široko rasprostranjenom  kriminalnom ponašanju”. (Colin Tregear, šef Uređivačke jedinice za žalbe, u svom odgovoru Chachipe-u)

Ne samo da se BBC nije izvinuo Romima, kao što je Chachipe zahtevao, štaviše, dokumentarni film je ponovo prikazan 20 i 21 Februara 2010 i  izvezen je u druge zemlje.

U Švajcarskoj, gde je dokumentarni film bio emitovan na javnoj televiziji, pod naslovom koji sve govori “Dresssés pour voler: La malédication des enfants gitans” (prevod: Trenirani da kradu: prokletstvo ciganske dece), forum za diskusije ove TV stanice je morao da se zatvori zato što se “debata udaljila od predložene teme”, kako je urednik to definisao.

U Belgiji, Centar za jednake mogućnosti je morao pozvati RTL TVI, koji je emitovao film, da  sa svog sajta uklone “nečuvene izjave”, koje su popratile emitovanje dokumentarnog filma.

Očigledno rasistički karakter ovog dokumentarnog filma nije sprečio Inostranu Pres Udruzenje (Foreign Press Association), organizaciju medijskih profesionalaca u Velikoj Britaniji, koja radi za strane medije i koja vidi svoje poziv u tome da “ohrabruje najviše standarde profesionalnog integriteta i veštine, pomaže da se neguju naredne generacije novinara, doprinosi slobodi i nezavisnosti novinara i medija širom sveta, i neprestano nastoji da unapredi komunikaciju i razumevanje među bogatim kulturnim različitostima ovog sveta i globalne zajednice” (naglasak dodat) ], da odobri svoju medijsku nagradu za 2009  za TV priču godine  filmu “Gypsy child thieves” – Ciganska deca-lopovi, koji njihov žiri “ smatra za primer jedne odlične istinite TV priče-naracija, briljantan rad kamere i neverovatne slike koje se pojavljuju u filmu koji se odvija i prllepo razvija lepo da baci moćno svetlo na jednu obuhvatnu priču.“

Kraljevsko televizijsko društvo (Royal Television Society) nalazi ovaj film za “ fantastičan uspeh. Moćan svedok i izvanredan primer pričanja priče”  za koji je nagrađen međunarodnom nagradom aktuelnih dešavanja.

Chachipe je zatražio od inostrane Pres agencije da opozove nagradu koju je dodelila. Takođe podneta žalba protiv belgijskih TV kanala RTL TVI I VRT, koji su emitovali ovaj film i razmatraju se dalje akcije.

U međuvremenu Chachipe je pridobio podršku od većeg broja romskih NVO i individualaca uključujuci Mesemrom, UKAGW, Romsku Uniju i profesora Ian Hanckoka. Amnesty International istakao je svoj stav o upotrebi reči “Cigani” i izrazio zabrinutost zbog uporne upotrebe termina “ciganski kriminal” tokom filma.

Savet Evrope, je pisao  direktoru Uredničke žalbene jedinice, kako bi istakli svoju zabrinutost zbog ovog filma. U svom saopštenju Savet Evrope kaže: “ Iako je prvobitno imao za cilj rešavanje ozbiljnih problema dokumentarni film završava podsticanjem rastećeg anti-ciganizma u Evropi i generalizira trgovinu ljudima na celu romsku zajednicu a posebno na romske roditelje.”

Nakon mnogobrojnih pozitivnih reakcija organizacija Chachipe je podnela žalbu BBC Trust-u nadajući se da će žalba ovaj put biti razmatrana prema objektivnim kriterijumima.

23. januar 2010 – Prilikom novogodišnjeg prijema nemačke konzervativne partije  CDU, Christian Schwarz-Schilling, koji je bio  ministar poštanskih služba i telekomunikacija za vladavine liberalno-konzervativne koalicije kancelara Helmuta Kohla,  kritikovao njemacki vlast zbog prisilne deportacije Roma na Kosovo.

Prema izveštajima medija, Schwarz-Schilling, čiji je govor pokrivao temu posleratne istorije, pozvao je na odgovornost međunarodne zajednice za intervenciju u katastrofalnam izazvanim ljudskim faktorom. U ovom kontekstu, opravdao je intervenciju u bivšoj Jugoslaviji i rekao da je zemljama naslednicima i dalje  potrebna posleratna asistencija.

S obzirom na nemačku istorijsku prošlost, Schwarz-Schilling je rekao da je prisilna deportacija bila velika greška. Podsetio je da su Romi isto koliko i Jevreji bili proganjani za vreme nacionalsocijalizma i rekao da je sasvim nemoguće ih tretirati na ovaj način. On je takođe ukazao na to kako su mnogi emigranti iz Nemačke pronašli novi dom u inostranstvu.

Schwarz-Schilling je u više navrata kritikovao nemačke vlasti zbog njihovog tvrdog stava prema izbeglicama. U intervjuu sa TV magazinom Panorama, Schwarz-Schilling je rekao da se politika prihvatanje velikog broja ljudi, koji se poslije opet izbaci teško može kvalifikovati kao naročito humano.  U svojoj funkciji Visokog predstavnika generalnog sekretara za Bosnu i Hercegovini insistirao je na pravu povratke izbjeglicama u svojim kucama, dok je u isto vreme ukazivao na mnogobrojne prepreke u praktikovanju ovog prava.

Chachipe

Izvori: ,,Die Verantwortung der Deutschen”, Echo-online, 23. januar 2010

               Ex-Minister beurteilt die Lage, Main-Spitze, 23. januar 2010

               Null Toleranz – Unionsländer schieben immer mehr Kinder ab, Panorama, Nr. 658, 25. avgust 2005

14. januar 2010. – Srbija je od 19. decembra prošle godine na tzv “beloj” šengenskoj listi, što znači da njeni građani mogu, bez viza, da borave u skoro svim članicama EU, kao i onim zemljama koje pripadaju šengenskom prostoru, a nisu u Uniji. Viznom liberalizacijom građani Srbije mogu da borave u EU najduže 90 dana u roku od šest meseci, a za rad u tim državama su potrebne vize i oni koji budu uhvaćeni da rade na „crno”, podležu readmisiji. Pripremila Sandra Pekić.

Jedna od obaveza koju je Srbija preuzela pre ulaska na „belu“ šengen listu jeste da se pobrine za prihvat onih koji su tokom protekle dve decenije zatražili azil, ili nelegalno boravili u zemljama Zapadne Evrope, kaže Danilo Rakić iz grupe 484, koja se bavi problemom povratnika i njihovom reintegracijom. On dodaje da je već nekoliko godina u toku povratak tih ljudi. Povratak se ostvaruje i na osnovu obaveza koje je Srbija preuzela potpisujući 15 bilateralnih i zajednički Sporazum o readmisiji sa EU, kojima je regulisan proces. Dolazak u Srbiju otvara brojna pitanja: deca povratnika uglavnom ne govore srpski jezik, javljaju se teškoće u vezi sa nostrifikacijom i prevodom dokumenata, a među povratnicima je najviše Roma, koji su inače ugrožena kategorija stanovništva, ističe Rakić.

„Vlasti u Srbiji su prepoznale nužnost rešavanja tog problema, pa je početkom prošle godine usvojena Strategija za reintegraciju povratnika, formirano je među – ministarsko telo i tim koji se bavi rešavanjem problema povratka u Srbiju. Komesarijat za izbeglice ima ovlašćenje za interventno zbrinjavanje povratnika, jer mnogi od njih, ako ne odu kod rođaka, ili ne dobiju novac za smeštaj, često ostaju na ulici. Tek nakon toga radi se na njihovoj integraciji u srpsko društvo“, kaže Rakić.

Prema rečima našeg sagovornika, reč je o ljudima koji su uglavnom potražili utočište u razvijenijim zemljama Zapada, ne zato što su bili ugroženi na verskoj, nacionalnoj ili nekoj drugoj osnovi, već su potražili bolji život za sebe i svoje porodice. Ova nevladina organizacija ima saznanja da je MUP Srbije od 2003. godine iz EU dobio više od 25 hiljada zahteva za deportovanje naših državljana, koji su u tim zemljama boravili bez važećih dokumenata.

„Takođe, preko Međunarodne organizacije za migracije vraćeno je još 13 hiljada ljudi, što čini oko 40 hiljada povratnika, za koje postoji statistički trag. Veliki broj povratnika se ne prijavljuje institucijama, već ulaze u Srbiju kao obični putnici sa važećim pasošima, tako da tačan broj povratnika nije evidentiran, navodi Rakić.

Najveći problem u reintegraciji povratnika u društvo je u tome što oni ne vide svoju budućnost u Srbiji, kaže Rakić, navodeći da su oni 10-15 godina živeli u zemljama zapadne Evrope, gde su ostvarili socijalne kontakte i navikli na određen način života. Iako su prisilno deportovani i zabranjen im je ulaz u određenu zemlju, oni često planiraju povratak i to ilegalnim kanalima i tako postaju žrtve trafikinga. Na Srbiiji, je da zajedno sa EU, nastavi da čini sve da ih uspešno integriše u svoje društvo, ocenjuje Danilo Rakić iz Grupe 484.

Izvor: Glas Srbije

10 Decembra 2009 god. – Dana 2. Decembra 2009 godine, francuski ministar za imigraciju, Eric Besson, i ministar unutarnjih poslova Kosova Zenun Pajaziti, najavili su potpisivanje bilateralnog sporazuma o readmisiji između dve zemalje. Potpisivanjem ovog sporazuma , Francuska proširuje listu zemalja gde se tom prilikom koriste  Kosovske vlasti kao pomoć u odvraćanju osoba sa Kosova koji traže azil.

Ova perspektiva je posebno zabrinjavajuća. Prema mišljenju mnogih posmatrača, Kosovo doista tek treba dokazati svoju sposobnost poštivanju demokratskih načela i ljudskih prava. U svom  poslednjem izvještaju, Evropska komisija, na primjer, navodi da životnih uslovi najosjetljivijih zajednica na Kosovu nije se poboljšala, i da Romi i slicne grupe su i dalje visoko marginalizirani.

Američki State Department je naglasio postojanost etničke napetosti, kao i službenu i društvenu diskriminaciju koja pogađa posebno Kosovske Srbe, Rome, Aškalije i Egipćane  [1].

Tokom svoje posete u Martu 2009 godine, Komesar Europskog Saveta za ljudska prava, Thomas Hammarberg, istaknuo je, da se Kosovo “još uvijek pokusava pomiriti sa posledicama oružanog sukoba”, i da etničke manjine, posebno Romi, podlezu ozbiljnoj diskriminaciji u svim sferama društva. 2. Decembra, Komesar je upozorio  Evropske države: “Nije jednostavno pravo vreme za povratak u celini, a kamoli za prisilno vraćanje” [2].
Ekspertska grupe Saveta Evrope za Rome i nomade MG-S-ROM je upozorio da sa prisilnim repatrijacijama Roma “nova vraćaja u ovaj region može ugroziti sadašnje napore vlasti za integraciju romske populacije kako domaćih tako i Kosovsko Romske azilanate i izbjeglica koji su već prisutni na njihovom teritorijama “, i time izazvati sekundarno raseljavanje.

UNHCR-ova nove “smernice za procjenu potreba međunarodne zaštite pojedinaca sa Kosova” od 9.Novembra 2009 [3] su vrlo eksplicitne. UNHCR primećuje da situacija nacionalnih manjina nije poboljšana u prethodnog periodu, I da određene grupe, uključujući i Srbe i kosovske Albanci u manjini situaciji kao i Romi treba im dati međunarodnu zaštitu ili, barem, supstitarnu-privremenu zaštitu.

Ova situacija je  dobro poznata Francuskim vlastima: Na svojoj web stranici, Ministarstvo spoljasnih i Evropskih poslova belezi: “Kao što smo primetili da se situacija smirila, nekoliko međuetničkih incidenata je prijavljeno, posljednjih nedelja, oko Mitrovice, gdje je napetost između kosovskih Srba i Albanaca i dalje najjača. Pored toga, srpske nedeljne demonstracija protiv nezavisnosti drže određeni impuls u igralištu radikalnih struja. Tako bi veoma brzo moglo pogoršati situaciju. “[4].

To je razlog zašto smo snažno osudjujemo zaključivanje sporazuma o readmisiji između Francuske i Kosova. Ako je pravo na povratak je grantovano međunarodnim pravom, prisilni povratak osoba u zemlji / području gde postoji rizik da ce biti izlozeni  ponižavajućem tretmanu ili aktu nasilja je potencijalno kršenje ljudskih prava. Romi su posebno pogođeni ovim prijetnjama. Pozivamo francusku vladu kako bi se osiguralo da su  Romi zaštićeni kao deo tradicije azila, koji je zasnovan na Ženevskoj konvenciji i na navodnu “logiku supermarketa”, u vrlo nezgodnom tekstu-govoru francusogi ministra za imigraciju.

Stoga poziv na parlamentarce da se protive ratifikaciji ovog bilateralnog sporazuma sve dok međunarodne organizacije prisutne na Kosovu ne svedoči radikalno poboljšanje političke, ekonomske i socijalne situacije.

Potpisinici:

ABCR (association Biterroise contre le racisme)

Appona 68

AREAS – Gens du voyage et Roms migrants

ASAV

Chachipe

Association Ethno-Savannah

Association pour la mémoire de l’internement et de la déportation tsigane (AMIDT)

Association PROCOM

Association Samudaripen

Association TERNIKANO BERNO – Cercle de Jeunes

ATMF

Cimade

Fnasat

Gisti

Hors la Rue

Mrap

Rencontres Tsiganes à Marseille

RESF

Section syndicale CGT Insee – Auvergne

Union des associations latino-américaines en France

Courrier des Balkans

[1] “2008 Human Rights Report: Kosovo, Bureau of Democracy, Human Rights and Labor, February 25, 2009

[2] “Kosovo: ‘This is not the time to make returns,” said Commissioner for Human Rights, Strasbourg, December 2, 2009

[3] “Eligibility UNHCR’s guidelines for assessing the international protection needs of individuals from Kosovo, UNHCR, 9 November 2009 HCR/EG/09/01

[4] “Security” tab of the “country record” Kosovo Site http://www.diplomatie.gouv.fr

28. novembar 2008 – Po kratkim vestima, koje su se pojavile u današnjem izdanju Journal du Dimanche, francuski ministar za imigraciju, Erik Beson, potpisaće sporazum o bilateralnoj readmisiji sa vlastima Kosova tokom trodnevne posete Balkanu. Pre samo nedelju dana, iste novine su najavile neodložno zaključivanje sporazuma o bilateralnoj readmisiji između Francuske i Srbije. Zauzvrat, francuski ministar je obećao da će podržati usvajanje viznih olakšica za građane i građanke Srbije, Crne Gore i Makedonije na sledećem sastanku Evropskih ministara spoljnih poslova, koji će biti održan u Briselu, u ponedeljak.

Chachipe a.s.b.l.

Archives