14. januar 2010. – Srbija je od 19. decembra prošle godine na tzv “beloj” šengenskoj listi, što znači da njeni građani mogu, bez viza, da borave u skoro svim članicama EU, kao i onim zemljama koje pripadaju šengenskom prostoru, a nisu u Uniji. Viznom liberalizacijom građani Srbije mogu da borave u EU najduže 90 dana u roku od šest meseci, a za rad u tim državama su potrebne vize i oni koji budu uhvaćeni da rade na „crno”, podležu readmisiji. Pripremila Sandra Pekić.

Jedna od obaveza koju je Srbija preuzela pre ulaska na „belu“ šengen listu jeste da se pobrine za prihvat onih koji su tokom protekle dve decenije zatražili azil, ili nelegalno boravili u zemljama Zapadne Evrope, kaže Danilo Rakić iz grupe 484, koja se bavi problemom povratnika i njihovom reintegracijom. On dodaje da je već nekoliko godina u toku povratak tih ljudi. Povratak se ostvaruje i na osnovu obaveza koje je Srbija preuzela potpisujući 15 bilateralnih i zajednički Sporazum o readmisiji sa EU, kojima je regulisan proces. Dolazak u Srbiju otvara brojna pitanja: deca povratnika uglavnom ne govore srpski jezik, javljaju se teškoće u vezi sa nostrifikacijom i prevodom dokumenata, a među povratnicima je najviše Roma, koji su inače ugrožena kategorija stanovništva, ističe Rakić.

„Vlasti u Srbiji su prepoznale nužnost rešavanja tog problema, pa je početkom prošle godine usvojena Strategija za reintegraciju povratnika, formirano je među – ministarsko telo i tim koji se bavi rešavanjem problema povratka u Srbiju. Komesarijat za izbeglice ima ovlašćenje za interventno zbrinjavanje povratnika, jer mnogi od njih, ako ne odu kod rođaka, ili ne dobiju novac za smeštaj, često ostaju na ulici. Tek nakon toga radi se na njihovoj integraciji u srpsko društvo“, kaže Rakić.

Prema rečima našeg sagovornika, reč je o ljudima koji su uglavnom potražili utočište u razvijenijim zemljama Zapada, ne zato što su bili ugroženi na verskoj, nacionalnoj ili nekoj drugoj osnovi, već su potražili bolji život za sebe i svoje porodice. Ova nevladina organizacija ima saznanja da je MUP Srbije od 2003. godine iz EU dobio više od 25 hiljada zahteva za deportovanje naših državljana, koji su u tim zemljama boravili bez važećih dokumenata.

„Takođe, preko Međunarodne organizacije za migracije vraćeno je još 13 hiljada ljudi, što čini oko 40 hiljada povratnika, za koje postoji statistički trag. Veliki broj povratnika se ne prijavljuje institucijama, već ulaze u Srbiju kao obični putnici sa važećim pasošima, tako da tačan broj povratnika nije evidentiran, navodi Rakić.

Najveći problem u reintegraciji povratnika u društvo je u tome što oni ne vide svoju budućnost u Srbiji, kaže Rakić, navodeći da su oni 10-15 godina živeli u zemljama zapadne Evrope, gde su ostvarili socijalne kontakte i navikli na određen način života. Iako su prisilno deportovani i zabranjen im je ulaz u određenu zemlju, oni često planiraju povratak i to ilegalnim kanalima i tako postaju žrtve trafikinga. Na Srbiiji, je da zajedno sa EU, nastavi da čini sve da ih uspešno integriše u svoje društvo, ocenjuje Danilo Rakić iz Grupe 484.

Izvor: Glas Srbije

Advertisements