Romi u Srbiji i Makedonija imaju pravo kada se žale na neljudske uslove života

20. decembar 2010 – Izbeglički saveti, PRO ASYL, Chachipe i druge romske organizacije[1] pozdravljaju ukidanje viza za za zemlje Šengena građanima Bosne i Hercegovine i Albanije, koji je stupio na snagu 15. decembra 2010. Ovo je početni korak u približavanju tih zemalja Evropskoj uniji. Iz tih razloga, mi smo još više zabrinuti zbog rezervacija koje je Savet Evropske Unije  saopštio povodom svoje odluke, 8. decembra.

U reakciji na povećanje broja izbeglica u nekoliko zemalja članica EU, koja se odnosi uglavnom na povećanje zahteva za azil koji su podneli srpski i makedonski državljani, predstavnici Komisije i predstavnici belgijskog predsedništva Evropskom Unijom posetili su balkanske zemlje tokom poslednjih nekoliko mjeseci i tražili od vlada da osiguraju da građani ovih zemalja ne koriste ukidanje viza za zatraženje azila u inostranstvu. Vlade su hitro okrivile Rome i ostale etničke manjine za povećanje broja izbeglica i obećale da će stati na kraj navodnoj zloupotrebi prava na azil uvođenjem dalje kontrole.

Želeli bismo da podsetimo a je EU već uslovio ukidanje viza readmisijom neželjenih izbeglica. Zahtev da zemlje eventualno spreče svoje građane da napuštaju zemlju je zahtev za kršenjem međunarodnog  prava. Ideja da bi građani mogli bit sprečeni da napuste svoje zemlje radi svoje etničke pripadnosti je nepodnošljiva u okviru nemačke i evropske istorije.

Prema Evropskoj Komisiji, etničke manjine i dalje će biti diskriminisane u Srbiji i Makedoniji, i nisu u prilici da uživaju svoja puna prava. Mi smo jako zabrinuti da trenutna inicijativa Evropske Unije može da izazove otvoreni i latentni rasizam protiv Roma u tim zemljama, kako to čini da vlada i stanovništvo tih zemalja veruju da su Romi nepoželjni u zapadnoj Evropi i da su odgovorni za ograničenja liberalizacije viznog režima.

S obzirom na javno klevetanje Roma i drugih nacionalnih manjina s Balkana, koji su optuženi da, zloupotrebljavaju sistem azila,  želeli bismo da podsetimo da je nedavni porast broja zahteva za azil od strane srpskih i makedonskih građana uzrokovan uglavnom groznim uslovima života nacionalnih manjina i činjenicom da problem izbeglica u tim zemljama još uvek nije rešen. Oko pola miliona ljudi i dalje žive kao takozvana interno raseljena lica (IRL) u regiji, ponekad u strašnim uslovima. To je naročito slučaj za kosovske Rome, za koje trajno rešenje još nije pronađeno, jedanaest godina nakon završetka rata. Pozivamo EU da doprinese trajnom rešenju izbegličkog pitanja i podršci države integraciji raseljenih osoba i zaštiti manjinskih prava.


[1] Förderverein Roma, Frankfurt am Main ; Roma Union Grenzland, Aachen, Romane Anglonipe, Hannover; Roma Support Project (u mrezi Flüchtlingshilfe und Menschenrechte e.V., Hannover), Projekt Roma Centre, Göttingen