5. juna 2009 – Jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije u okviru približavanja Evropskoj uniji i ulasku na tzv. Belu šengensku listu, jeste sprečavanje nelegalnih migracija kao i prihvat i integracija povratnika koji se vraćaju na osnovu bilateralnih sporazuma o readmisiji. Od početka primene sporazuma 1. januara 2008. godine, u Srbiju je vraćeno 586 lica, najviše iz Nemačke, Švajcarske i Švedske. Šire o ovoj temi piše Đuro Malobabić. U nacionalnoj strukturi povratnika najviše je Roma, 149, Srba 61, dok se njih 80 nije izjasnilo. Radi što bolje organizacije u prihvatu deportovanih i njihovoj daljoj integraciji u svakodnevni život u Srbiji osnovana je Kancelarija za readmisiju. Predstavnici Kancelarije za readmisiju ostvarili su neposredni kontakt sa ukupno 355 deportovanih u prostorijama policijsko-pasoške kontrole i tranzita na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, kao i same Kancelarije. U saradnji sa komesarijatom za izbeglice 7 bivših kolektivnih centara pretvoreno je u centre za interventni prihvat povratnika u koje su smeštani pre svega na osnovu ranijeg prebivališta.

Prema podacima policije u prvih pet meseci ove godine Srbija je dobila 774 zahteva za povratak njenih državljana koji ilegalno borave u inostranstvu, a vraćeno ih je 109, izjavio je Rade Dubajić predstavnik tima za reintegraciju povratnika i savetnik potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića. Na predstavljanju izveštaja o pomoći povratnicima, Dubajić je rekao da ne postoje precizni podaci o broju povratnika, jer kancelarije za readmisiju ne postoje na svim graničnim prelazima. Dodao je i da je od 109 povratnika 77 vraćeno iz Švajcarske, 12 iz Hrvatske i sedam iz Danske. Dubajić je naglasio i da je u pripremi informator za povratnike kako bi lakše ostvarili svoja prava, kao i da je veliki problem nedostatak novca za realizaciju projekata pomoći povratnicima.

Izvor: Radio Srbija