28. Maja 2009 – Hesiska policija deportovala je Roma u noći i izmaglenoj akciji. Intervju sa Cemilom Gasi

Intervju vodila: Gitta Düperthal

Cemila Gasi (cije je ime promijenjeno od urednika) je mlada Romkinja sa Kosova, koja je isto pod pretnjom da bude deprtovana. Ona je trebala da svjedoci kako je njezin rodjak Elvis usred noći bio uhapsen i utorak u podne  stavljen u avion za Kosovo.

Izgleda da Hesenski ministar predsednik Roland Koch i njegov ministar unutarnjih poslova Volker Bouffier (oba iz CDU [, desna stranka]) izgleda kao da žele Hessen da oslobode od “cigana”, kako su to nekada nazivali.

Gosp. Gasi, vi ste bili svjedok kako je Rom bio uzet iz svog doma u Kassel oblasti u utorak u jedan sat u  ponoc u zamaglenoj akciji. To je bio vaš rodak, 26-godišnji Elvis A. Kako se deportacija odigrala?

Bilo je deset minuta nakon ponoci, kada je iznenada neko glasno pokucao na vrata kuce pored nas. Više od sedam policijskih automobila stajali ispred i iza kuce. Mi – moji roditelji, i ja – bili smo vrlo zabrinuti. Prvo, nismo se usuditi pogledati van prozora. Mislili smo da bi to moglo desiti i sa nama, iako ako nas zadnji rok za “dobrovoljneo vracanje” nije istekao – i traje do  5. Juna. Oni su onda pokucali na nasa vrata,  zato sto su tražili porodicu mog rodaka i pitali da li oni mogu pregledati nas stan.

Pored nase porodice , medutim, nitko drugi nije bio u stanu. Mi smo rekli policiji  da je moja majka vrlo bolesna i ne zelimo da bude uzbudena. Onda su se oni izvinuli. S balkona, onda smo videli, kako su naseg rodaka uhapsili. Bili smo svi u šoku. Njegova supruga kasnije nas je kasnije obavestila da je policija slomila provalila vrata da bi usla. Ona je mogla samo 20 kg prtljaga da stavi u plasticnu kesu. Više nije mogao poneti. Gotovo dva sata nakon policija je trazila ostatak porodice.

Nismo mogli zaspati tokom noci. Samo 35 sata kasnije, bila sam u stanju zaspati opet – čak naredne noći sam ležala drhtuci od straha u mom krevetu.

Kako je vaš rodjak ovde živeo? 

Mi to jednostavno ne razumemo: On ima dvoje mlade dece, i od početka maja imao je isto posao. Ja sam pitala ,og advokata, Axel Selbert da li moze biti deportovan. On je rekao da se zaštitu obitelja mora odrzati: Elvisova’ žena ima dozvolu boravka, a on je otac njenih dvoje malih deteta. Dakle, ulazni zadnji rok  za samostalne dugogodisnje izbeglica koji zive u Njemačkoj, za njega uopste ne vaze. Kao porodicni covek, on je već imao sest godina boravka u Njemackoj. Sve to nas je jako šokiralo. G. Selbert je također rekao da advokat mog rodaka koji je iz Niedersachsena  verovatno nije ocekivao vezana okoreli stav u Hessenu. Očigledno  je da on bio uveren da njegovom klijentu nije prijetila, opasnost da bude deportovan.

Da li ste vec culi kako je vas rodak?

Ne i zbog toga smo jako zabrinuti. U noc, nakon sto je uhvacen, mi smo u pola tri otisli do policijske stanice, da bi mu dali cigarete i nesto novca  – ali nam je rečeno da je već otisao. Roditelji i dve sestre Elvisa su se toliko uplasili da nisu hteli da prespavati kuci. Nakon deportacije mog rodaka, mi smo nejgovu ženu i  decu uzeli kod nas. Iznajmljivac stanova nije želeo da dalje ostanu u stanu, koji je moj rodjak iznajmio. Pogotovo je teško sto njegov sin svoj prvi rodendan mora proslaviti na ovaj nacin.

Takoder i vas prijeti deportacija, iako govoris tečno njemacki i imas posao …

Ako dodju po mene JA cu paniciti. Imam strah od leta, ja ne bih prezivjela. Ja sam ovdje zivela deset godina i zelela bih da budem konačno prihvaćena. Ne se moze očekivati da zivim u Kosovu. Govorim samo romski, albanski samo nekoliko riječi. Moj rodni grad je čvrsto ukorejenjen u albanske ruke, pa smo morali pobeci.

Prijevod intervjua koji je objavljen u Junge Welt, 28. Maj 2009

Advertisements