Po podacima UNHCR-a, više od sedam hiljada se vratilo, a u Koordinacionom centru tvrde da deo prijavljenih u pokrajini zaista ne živi tamo

Kosovska Mitrovica, 7. Novembar 2008 – U proteklih osam godina na teritoriju južne srpske pokrajine vratilo se tek oko 3.000 Srba od oko 200.000 koji su 1999. godine našli utočište u Srbiji i Crnoj Gori, tvrde predstavnici Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. S druge strane, predstavnici Visokog komesarijata za izbeglice UN (UNHCR) navode da je broj povratnika više nego dvostruko veći, odnosno da se na Kosmet vratilo 7.286 Srba.Predstavnici UNHCR-a i Koordinacionog centra su ove različite podatke saopštili na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Skupštine Srbije, kome su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za Kosovo i Metohiju i OEBS-a. A kako za „Politiku” kaže Zvonko Stević, predsednik Koordinacionog centra za Kosmet, „glavni razlog za ovakvo neslaganje podataka mogao bi biti to što UNHCR u povratnike računa i ljude starije od 65 godina, koji su na Kosmetu samo fiktivno prijavljeni da bi primali penziju od 45 evra”.

Stević navodi da Koordinacioni centar za Kosmet u povratnike računa samo Srbe (i druge nealbance) koji stvarno i borave na Kosmetu. „Po našim podacima ima ih 3.000, od kojih se 1.366 vratilo organizovano. Najviše Srba vratilo se u opštine Peć, Klina, Istok, Uroševac i Prizren. Ono što je karakteristično jeste da se vrlo malo ljudi vratilo u gradske sredine, tako da sada u samom gradu Peći imamo 22 povratnika, a u Klini 40″, kaže Stević navodeći da se Srbi ne vraćaju na svoja ognjišta, jer se ne osećaju bezbednim, nemaju slobodu kretanja, ni ekonomsku perspektivu.

Stević podseća da su se prvi povratnici vratili u opštinu Istok, u selo Osojane, koje sada ima 89 domaćinstava sa 210 članova, a najviše ih se vratilo u Metohiju. S druge strane, broj povratnika u prizrenskoj opštini veoma je mali, najviše ih je u selu Novake, gde u 62 kuće živi po jedan ili dva povratnika, dok, recimo, u selo Lokvice živi samo jedan. U samom gradu Uroševcu živi dvoje povratnika, dok ih u selima Palinovac, Srpski Babuš i u Babljaku ima nešto više od 100. Prema podacima Koordinacionog centra, niko se nije vratio ne samo u Đakovicu, već ni u jedno od sela ove opštine, a nijedan Srbin nije ponovo otišao ni u svoj dom u južni deo Kosovske Mitrovice.

Po podacima UNHCR-a, od 4.100 proteranih Srba u martovskom pogromu 2004. godine u svoje obnovljene kuće vratilo ih se čak 2.869, međutim, Stević kaže da taj broj nije tačan, i navodi da, recimo, Srbi ne smeju da se vrate u Novo Selo Mađunsko, kod Vučitrna, iako je ono pored baze Kfora, kao ni u selo Svinjare koje je tri kilometra od Kosovske Mitrovice i gde je obnovljeno više od 100 kuća. Stević dodaje i da se 17. februara ove godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, samo 55 Srba vratilo u tu pokrajinu.

Podsetimo, nezaposlenost Srba u enklavama iznosi čak 92 odsto, plate primaju samo oni koji su zaposleni u prosveti, zdravstvu, lokalnoj samoupravi, dakle institucijama koje se finansiraju iz Beograda. Po podacima Svetske banke o ekonomskoj moći, Srbi u enklavama preživljavaju sa jednim evrom dnevno, a po podacima UNHCR-a, jedna povratnička porodica u proseku živi na 45 metara kvadratnih i oskudeva u najosnovnijim stvarima za život.

Izvor: Politika