prezentovan 3. XI. 2008. god u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju

Internacionalna Unija Roma o okvirnoj Konvenciji (1995. god) za zastitu nacionalnih manjina

Dame i gospodo,

osecam potrebu da na pocetku mog izlaganja kao pravnik, novinar, publicista i generalni sekretar Internacionalne unije Roma iskazem iskrenu zahvalnost Kruni Petkovicu, pomocniku ministra za Kosovo i Metohiju koja mi je ukazala poverenje da i ja danas ucestvujem u razgovoru sa delegacijom Savetodavnog komiteta. Takodje, koristim priliku da pozdravim gospodina Rajnera Hofmana, clana delegacije iz Savezne Republike Nemacke, Tonija Elula, clana delegacije sa Malte, Dalibora Jileka, clana delegacije iz Ceske, i Stefaniju Marsal, iz Sekretarijata okvirne konvencije.

Danas u Evropi, koja se smatra kolevkom ljudskih prava, slobode i demokratije, kao znacajan trend treba istaci da se pitanje Roma sve cesce postavlja na medjunarodnom nivou. To moze imati samo
povoljne rezultate za njihov polozaj. U tome treba narocito istaci aktivnosti evropskih regionalnih organizacija (OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske Unije).

Tema mog danasnjeg referata je primena Okvirne konvencije za zastitu nacionalnih manjina, Strazburg, 01. februar 1995. god. sa refleksijom na Romsku nacionalnu manjinu na Kosovu.

1. Prema raspozivim istorijskim podacima, Romi su stanovnici Kosova i Metohije od od 14 veka.
2. Romi su imali svoja naselja gotovo u svim selima i gradovima na Kosovu i Metohije, sto potvrdjuju mnogobrojna istorijska dokumenta, statisticko-demografski popisi iz razlicitih perioda, i mnoga
naucna istrazivanja.
3. U mnogim selima i gradovima Romi su bili integrisani u velikoj meri.
4. Mnogi od Roma imali su zavrsene srednje i visoke skole, bili su zaposleni ili su ostvarivali izvore prihoda na druge nacine.
5. U mnogim gradovima Romi su imali svoja nacionalna i kulturna udruzenja i instuitucije, pravo i mogucnost da njihova deca uce romski jezik, istoriju i kulturu Roma.
6. Postojala su mediji na romskom jeziku, izdavacka i druga delatnost.
7. Usled rata, ogroman broj Roma, koji su imali svoja naselja na teritoriji 21 opstine, morali su da napuste teritoriju Kosova.
8. Oni su pretrpeli etnicko ciscenje i supcili su se sa mnogim posledicama te sprovedene mere.
9. Oni imaju status raseljenih lica na teritoriji Srbije i Crne Gore.
10. I danas se jos suocavaju sa citavim nizom teskih i neresivih pitanja i problema, koji zadiru u elementarna ljudska i gradjanska prava.

Proces iseljavanja Roma sa Kosova traje vec decenijama i to razlicitog inteziteta. Razlozi za iseljavanje bili su prvo uglavnom ekonomske prirode, dok poslednjih godina pripadnici ove nacionalnoisti navode da napustaju Kosovo zbog politicke nestabilnosti i straha od stalnih sukoba.

Na Kosovu danas nema vise od 10.000 hiljada Roma, smestenih u enklavama pod zastitom KFOR-a. Najvise raseljenih Roma je u Srbiji. Nekoliko stotina njih je u julu mesecu prinudno vraceno na Kosovo.

Njihovi ozbiljni ekonomski i socijalni problemi u ovim oblastima, stambeni, obrazovanje i zaposlenje su pogorsani zbog diskriminacije sa kojom se suocavaju kao i zbog antiromskog osecanja koje preovladava kod vecinske zajednice, ogranicene slobode kretanja, sto takodje utice na vrsenje njihovih ostalih prava. Romi i njihova imovina su cesto bili meta medzuetnickog nasilja pre i posle martovskih dogadzaja 2004. godine, a trenutno je njihov pristup imovini u mnogim slucajevima ozbiljno otezan zbog nedostatka adekvatne dokumentacije.

Mora se zavesti vladavina zakona, a istovremeno treba kazniti pocinitelje zlodela. Drugo, treba unaprediti ekonomsku situaciju. Stopa nezaposlenosti na Kosovu je izmedju 55 i 60 odsto. Drugim recima, dok se ne stvore bolji uslovi za zaposljavanje, mnogim Romima ce biti tesko da se vrate svojim kucama.

Nedostatak bezbednosti i dalje ogranicava slobodu kretanja. Cinjenica da ovo pitanje ostaje aktuelno jeste ozbiljan podsetnik na to koliko jos posla predstoji medunarodnoj zajednici.

Da bi romska zajednica opstala ona mora imati svoje institucije. Nema zajednice bez institucija. Ako hocemo manjinsku zajednicu, onda moramo imati kulturne, obrazovne i inforamtivne i, ako je politika zajednicko vodjenje javnih poslova jedne zajednice, politicke institucije.

Manjinsko pitanje je pre svega politicko pitanje, pa tek onda normativno i institucionalno pitanje.

Manjinska prava su elementarna ljudska prava, a ne privilegije kako se cesto cuje u politickom zargonu, a postoje zarad cuvanja identiteta manjina, njihove osobenosti i tradicije. Zastita, pak, podrazumeva institucionalne mere koje etnicke grupe koriste da bi zastitile i unapredile svoje kulturne i politicke interese. Pravo na lokalnu i regionalnu samoupravu je, takodze, ustoliceno za regione gde manjine cine vecinu.

Izmedju 1990. i 1995. godine, OEBS i Savet Evrope su usvojili standarde kojima se zabranjuje nasilna asimilacija i transfer stanovnistva, odnosno, kojima se uvazavaju zahtevi manjina da i one budu legitimni subjekti rasprava u okviru UN i evropskih regionalnih organizacija.

Ukoliko je prakticno ponasanje usmereno ka stvaranju duha tolerancije i medjusobnog uvazavanja i zastita nacionalnih manjina ce biti u skladu sa takvom politikom. Medjutim, ukoliko je politika diskriminaciona tu nece pomoci ni najbolja institucionalno-pravna resenja, jer ce nacionalne manjine fakticki biti u losem polozaju.

Kosovo bi trebalo da stane iza ove Konvencije prakticno-politicki. Manjinski standard koji bi Kosovo trebalo da uspostavi obezbedio bi pripadnicima nacionalnih manjina ukratko receno: pravo izjasnjavanja za pripadnika nacionalne manjine; ravnopravnost pripadnika nacionalne manjine sa pripadnicima vecinskog naroda u pogledu uzivanja osnovnih sloboda i prava coveka i zabrana svih oblika diskriminacije pripadnika manjina; pravo na upotrebu svog jezika u privatnom i javnom zivotu (u poslovnim odnosima, pred sudovima i drugim drzavnim organima, u sredstvima javnog informisanja, na javnim skupovima, kulturnim manifestacijama, zatim na javnim napisima, u verskim obredima.

Tako se mogu izdvojiti prava pripadnika nacionalnih manjina koja im omogucavaju opstanak i nesmetan razvoj kao posebne grupe:

– pravo na slobodno izrazavanje, cuvanje i razvoj identiteta manjine (etnickog, kulturnog, jezickog ili verskog identiteta);
– pravo na negovanje i razvoj svoje kulture (ukljucujuci pravo osnivanja kulturnih institucija, drustava, udruzenja…);
– pravo na osnivanje i cuvanje, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom; svojih prosvetnih, kulturnih i verskih institucija, organizacija ili udruzenja;
– pravo na ispovednje sopstvene vere, na verske skole, institucije i organizacije;
– pravo na uspostavljanje i odrzavanje nesmetanih medjusobnih veza, kao i veza sa maticnim narodom;
– pravo da sire, imaju pristup i razmenjuju informacije na svom maternjem jeziku;
– pravo da osnivaju i odrzavaju organizacije ili udruzenja u svojoj zemlji i da ucestvuju u medjunarodnim nevladinim organizacijama;

Kosovo bi trebalo da vodi aktivnu politiku prema manjinama, bas kao sto sugerisu relevantni dokumenti OEBS i Saveta Evrope. To bi u praksi znacilo da ce:

– stititi identitet nacionalnih manjina (etnicki, kulturni, jezicki i verski) i stvoriti uslove za “unapredjenje tog identiteta” i da ce, preduzimajuci neophodne mere, konsultovati i organizacije ili udruzenja manjina;
– nastojati da obezbede, pored ucenja zvanicnog jezika, i nastavu maternjeg jezika nacionalnih manjina ili nastavu na njihovom maternjem jeziku, kao i “gde je to moguce i neophodno” upotrebu njihovog jezika pred javnim organima u skladu sa odgovaraju}im nacionalnim zakonodavstvom;
– unapredjivati atmosferu uzajamnog postovanja, razumevanja, saradnje i solidarnosti medju svim licima koja zive na njenoj teritoriji i podsticati resavanje problema putem dijaloga na principima vladavine zakona;
– postovati svoje obaveze iz postojecih konvencija o ljudskim pravima i drugih odgovarajucih medjunarodnih instrumenata i razmotriti mogucnost pristupanja odgovarajucim konvencijama, ukoliko to jos nije ucinila, ukljucujuci one kojima se obezbedjuje pravo na prituzbe od strane pojedinaca;
– saradjivati u vezi s pitanjima nacionalnih manjina sa nadleznim medjunarodnim organizacijama;
– postovati pravo pripadnika nacionalnih manjina da stvarno ucestvuju u javnom zivotu, ukljucujuci ucesce u poslovima koji se ticu zastite nacionalnih manjina.

U tom smislu bi dobrodosla i pomoc institucija poput Visokog komesara za nacionalne manjine, koji je instrument prevencije sukoba u najranijoj mogucoj fazi i koji moze kao neformalni posrednik uticati na smanjivanje napetosti i stvaranje uslova za delotvorni dijalog, zatim davati preporuke za vodjenje odgovarajuce politike prema nacionalnim manjinama, pruzati pomoc; prilikom izrade zakonskih tekstova koji su od znacaja za manjinsku oblast, unapredjivati dijalog vlade i predstavnika mamanjina. Treba da se trazi put modusa vivendi vecine i manjine. Mislim da za to jos uvek ima vremena. Zastita nacionalnih manjina je bitna za stabilnost, bezbednost i mir, kako na Kosovu, tako i u regionu u kojima zive Romi i ostale nacionalne manjine. Istovremeno, to je pretpostavka demokratskog razvoja neke buduce Jugoistocne Evrope.

Najzad, demokratska Jugositocna Evropa bi prema medjunarodnim obavezama trebalo da omoguci pracenje sprovodjenja Okvirne konvencije i manjinskog standarda OEBS.

Opsti zakljuci

IRU smatra da se zastita nacionalnih manjina nalazi u oblati koja je od najvece vaznosti za ljudska prava kao i za mir i stabilnost na Kosovu, a Sporazum zakljucen izmedju Saveta Evrope i UNMIK-a koji se odnosi na nadgledanje Okvirne konvencije je vazan korak u pobolsanju medjunarodne odgovornosti vlasti na Kosovu u ovoj oblasti.

U isto vreme, za IRU jasno je da, bez obzira na institucionalne aranzmane, sprovodjenje principa Okvirne konvencije na Kosovu ostaje izuzetno tesko, u situaciji kada je medjuetnicko nasilje ozbiljno narusilo poverenje izmedju zajednica.

IRU smatra da je bitno da se usvoji antidiskriminacioni zakon koji treba da uzme u obzir kljucne zabrinutosti manjinskih zajednica. Ali realnost na Kosovu ostaje zabrinjavajuce daleko od ovih normi i planova vrednih pohvale. Neprijateljstvo izmedju Albanaca i Srba je jos uvek veoma vidljivo, a to takodje otezava zastitu ostalih zajednica na Kosovu.

IRU smatra da su osnovna prava Roma, kao sto je sloboda kretanja i sloboda izrazavanja, ugrozena, a da se diskriminacija i netolerancija prema pripadnicima manjinskih zajednica nastavljaju.

Postojece zabrinutosti u vezi bezbednoti povezane sa ogranicenim mogucnostima zaposljavanja i problemima sa povracajem imovine i drugim faktorima i predstavljaju stvarnu prepreku odrzivom povratku.

Problemi u vezi bezbednosti takodje uticu na sprovodjenje Okvirne konvencije u oblastima kao sto su obrazovanje, upotreba jezika i ucestvovanje u procesima. Ovo nisu problemi koje osecaju samo Srbi, vec i pripadnici nekih drugih manjina, posebno Romi.

IRU smatra da u ovim teskim okolnostima neke inicijative, kao sto je planirani popis stanovnistva i stanova, moraju da budu sprovodzene sa izuzetnom paznjom u tesnim konsultacijama sa svim manjinskim zajednicama.

Odrzivi napredak ka punoj i efikasnoj ravnopravnosti zahteva da institucije budu istinski posvecene bavljenju utvrdjenim problemima.

IRU je posebno zabrinut zbog problema da su pocinioci nasilnih krivicnih dela protiv Roma, zasticeni od kaznjavanja, ukljucujuci i nasilje iz marta 2004. godine, sto je posebno ozbiljan problem kome treba posvetiti paznju kao pitanju sa visokim prioritetom. To zahteva vece napore od strane lokalnih i medjunarodnih organa zaduzenih za sprovodjenje zakonitosti.

IRU smatra da pravosudje sa velikim brojem zaostalih predmeta i ogranicenom zastupljenoscu manjina, je jedan od izuzetno slabih elemenata u sadasnjem institucionalnom okviru, a to ima negativan uticaj na pokusaje pripadnika manjinskih zajednica da ostvare pravo na povracaj imovine i druga prava. Za mnoge od njih, medjunarodni Ombudsman je i dalje jedina preostala institucija od poverenja od koje mogu da ocekuju pomoc.

IRU smatra da nedostatak politicke volje i kapaciteta je ogranicio mogucnosti pripadnika manjinskih zajednica da koriste svoj jezik u javnoj administraciji na mnogim lokacijama. Takodje, primeceni napredaku vezi koriscenja topografskih oznaka na jezicima manjina je jos uvek spor.

Preporuke

IRU od vlasti na Kosovu, medjunarodnih i lokalnih, trazi da preduzmu sledece mere sa ciljem na poboljsanje sprovodjenja Okvirne konvencije na Kosovu.

Opste

Obezbediti da postoji dovoljna jasnost u vezi sa odgovornostima za sprovodjenje razlicitih clanova Okvirne konvencije i da nijedna nadleznost ne bude prerano preneta na lokalne institucije u relevantnim sektorima.

Prikupljanje podataka

IRU zastupa stav da treba da bude obezbedjeno odlaganje organizovanja popisa stanovnistva i imovine sve dok ne bude obezbedjeno maksimalno ucesce svih zajednica.

Preduzeti mere u cilju obezbedzivanja zastite licnih podataka koji se odnose na pripadnost zajednici.

Uspostavljanje permanentnog sistema za prikupljanje podataka o istrazivanju i gonjenju incidenata na etnickoj osnovi.

Mere za otklanjanje uocenih nedostataka i sprovodjenje zakona IRU smatra da treba preduzeti napore u cilju poboljsanja funkcionisanja pravosudja i izgradnje poverenja manjinskih zajednica u sudove.

Zadrzati instituciju Ombudsmana pod medjunarodim rukovodjenjem do trenutka kada moze da bude procenjeno da ta institucija moze efikasno da funkcionise kao potpuno lokalna institucija, bez narusavanja poverenja koje je do sada ona postigla medju manjinskim zajednicama.

Pozabaviti se problemom uvredjenog misljenja da su pocinioci etnicki motivisanih krivicnih dela nekaznjivi sa stanovista odgovornosti tako sto ce tim krivicnim delima biti dat najveci prioritet u organima za sprovodjenje zakona i drugim organima koji ucestvuju u tome, i preduzeti korake na ohrabrivanju prijavljivanja svakodnevnih slucajeva netolerancije.

Proces povratka i bezbednosni problemi

IRU smatra da treba preduzeti snazne prakticne mere u cilju uklanjanja prepreka povratku ozbiljnim uzimanjem u obzir bezbednosnih problema, ali takodje i obezbedjivanjem povracaja imovine i neometanim pristupom poljoprivrednoj i drugoj imovini i izradom dodatnih aktivnosti koje su usmerene na stvaranje prihoda.

Sprovoditi planove na izradi sema pomoci koje su fleksibilnije tako da bolje garantuju slobodu izbora mesta zivljenja na Kosovu pripadnika manjinskih zajednica.

Preduzeti hitne mere u vezi sa alarmantnom zdravstvenom situacijom Roma u kampu zagadjenom olovom na severu Kosova, dajuci zdravstvenom stanju i dobrobiti Roma prioritet, i preduzeti odlucne mere za organizaciju povratka Roma i sprecavanje takvih zdravstvenih kriza u buducnosti.

Kultura manjinskih zajednica i pitanje medija

IRU smatra da treba povecati napore na zastiti religioznih mesta od bilo kog incidenta, dok se istovremeno radi na kljucnom procesu rekonstrukcije ostcenih lokacija.

Povecati mere za podrsku kulturi manjinskih zajednica, ukljucujuci brojcano manje zajednice, i obezbediti ucesce pripadnika manjinskih zajednica u relevantnim procesima odlucivanja.

Brzo resiti problem kasnjenja procesa dodeljivanja radio i TV licenci, sa pogledom na prosirenje obima i raznolikosti elektronskih medija za manjine i preduzeti dalje korake u cilju obezbedjivanja da sve
zajednice imaju ravnopravan pristup javnim radio difuznim stanicama.

Upotreba jezika

IRU smatra da je potrebno usvojiti novo zakonodavstvo u vezi upotrebe jezika u cilju uvodjenja jasnoce i pravne izvesnosti kada se radi o upotrebi jezika, ukljucujuci upotrebu u vezi sa administrativnim organima, topografskim oznakama i registraciji licnih imena, i pazljivo pratiti pridrzavanje zahteva u vezi jezika u relevantnim sektorima, ukljucujuci pravosudje.

Obezbediti da usvajanje novog zakona o upotrebi jezika bude povezano sa adekvatnim kapacitetima i postupcima za sprovodjenje, ukljucujuci i sudske, u slucajevima nepridrzavanja zahteva u vezi upotrebe jezika, ukljucujuci bilo koju nelegalnu promenu naziva naselja.

Obezbediti da vidljivi rezultati budu postignuti u naporima da se stane na kraj osecanju nesigurnosti koje sprecava Rome i pripadnike nekih drugih manjinskih zajednica, od koriscenja njihovog jezika na javnim mestima.

Obrazovanje

IRU smatra da treba razmotriti nacine za stvaranje mogucnosti za interakciju izmedju dece iz srpske i albanske zajednice i napraviti sveobuhvatni plan koji bi progresivno uklanjao barijere, ukljucujuci i jezicku, izmedju dece iz razlicitih zajednica.

Preduzeti hitne mere u vezi pitanja bezbednog prevoza dece iz manjinskih zajednica od obrazovnih ustanova.

Posvetiti paznju postojecim potrebama za obrazovanjem na jezicima manjinskih zajednica, ukljucujuci razjasnjavanje praga za otvaranje razreda sa nastavom na jeziku manjine uz istovremene pokusaje da se udovolji zahtevima brojcano manjih zajednica i preduzeti mere za obezbedjivanje adekvatnih udzbenika i kvalifikovanih nastavnika za nastavu na maternjem jeziku.

Obezbediti preduzimanje odlucnih koraka za resavanje pitanja obrazovnih potreba romske zajednice, ukljucujci obezbedjivanje odrzljivosti programa koji su dizajnirani tako da pomognu deci iz ovih
zajednica da se integrisu i ostanu u obrazovnom sistemu na svom maternjem jeziku.

Zastita od promena stanovnistva

Obezbediti da proces povratka, dok se s jedne strane garantuje pravo na izbor mesta povratka na Kosovo, bude organizovan na nacin koji sprecava politcke manipulacije.

Bajram Haliti, Generalni sekretar Internacionalne Unije Roma

Reakcija Romano Them

Postovani Gospodine Haliti,

Mi smo s velikom interesom procitali referat koji ste dali pred zastupnicama Savetodavnog Komiteta Okvirne Konvecije za zastitu naciionalnih manjina Savjeta Evrope i pozdravljamo vas interes i interes vase orgnizacije na situaciji Roma sa Kosova.

Mi se potpuno slazemo s vama da postoji i dalje velka razlika izmedu medunarodnih principa zastite ljudskih prava i prava manjina, kao i realnosti u Kosovu. S obzirom sto ste sami poreklom sa Kosova, mi vam necemo nista novo reci ako vam kazemo da su Romi najveca kolateralna steta nacijonalisticnog konflikta izmedu Srba i Albanca i da su poslije tog konflikta bili zrtve nebrige medunarodne zajednice, koja je samo uzela u obzir interese onih koji su bili politicki organizovani i koji su imali podrsku vlade sto Romi nisu to imali.

Mi smatramo da se uopste ne slusa nas glas tako moramo da budemo sto konkretniji u svojim kritikama i u vasem referatu nedostaje neki cinjenice koje bi pojacale vasu poruku.

Da zapocnemo s ustavom.

Prema ustavu koji je izglasan u  kosovskom parlamentu 16 Juna 2008 god. Republika Kosovo je “multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica,” sto znaci da se Romi i druge ne-Albanske zajednice uopste ne spominju (clan 3).

Nasuprot albanskog i srpskog jezika ima i Romski kao i drugi jezici samo sto “status službenih jezika na opštinskom nivou ili će biti korišćeni kao službeni na svim nivoima, u skladu sa zakonom.” (clan 5)

Romi imaju garantovanu prisutnost samo u kosovskom parlamentu gde imaju jedno rezervisano mesto dok Bosnjaci i Turci 3 ili 2 mjesta (64.2.2).

Kosovski ustav ima poseban deo u pravima manjina, ali ako se to procita vrlo pazljivo, proizilazi da vecina ovih prava su aplikativna samo za Srbe iako nisu od samog pocetka prava srpske manjine specijalna.

Spomenucemo kao primer  prava koja su povezana s lokalnom samoupravom gdje srpske opstine imaju iscrpna prava na politickom i kulturnom nivou kao i na nivou bezbednosti i obrazovanja.

Za Rome kao i za ostlale manjinske zajednice nikada se nije uzimala u obzir takva mogucnost.

Srbi imaju pravo na zastitu njihove kulture i vere.

U ustavu se previdja da se osigura “međunarodni plan frekvencija koji omogućava kosovskim Srbima pristup licenciranom nezavisnom televizijskom kanalu na Srpskom jeziku na celoj teritoriji Republike Kosovo” (59.11) dok se nista slicno ne uzima u obzir  za Rome i pored toga sto Roma ima po cieloj teritoriji Kosova kao i u siroj regiji i u drugim Evropskim zemaljama (ukljujuci tu i diasporu).

Definicija romskog jezika kao sluzbenog jezika samo na lokalnom nivou ima dalekosezne posledice i za druga pitanja kao naprimjer pravo na obrazovanje na maternskom jeziku. Prema ustava “Pripadnici zajednica imaju pravo, pojedinačno ili u okviru zajednice da stiču predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje na svom jeziku, u obimu koji je propisian zakonom, gde je temelj osnivanja posebnih razreda ili škola niži nego što je obično određeno za obrazovne institucije” (clan 59, 3) ali ni u zakonu o obrazovanju u opštinama Republike Kosova, ni u zakonu o predskolskom vaspitanju ne se definise uslove obrazovanja na romskom jezku.

Clan 59.4 Kosovskog Ustava sadrzi eksplicitnu referencu na clan 15 Okvirne Konvencije za zastitu Nacionalnih Manjina zahteva od zainteresovanih strana da “usvojiti adekvatne mere koje mogu da budu neophodne za unapređenje potpune i stvarne jednakosti između pripadnika zajednica u svim oblastima privrednog, socijalnog, političkog i kulturnog života” kao jedna impicitna referenca koja se pozuva na tkz pozitivnu dikriminaciju. Ali sto  fali to su garancije za prisutnost Roma u svim drzavnim institucijama i u svim drzavnim organama i posebno u onim koji se bavi  pitanjama koji su od vitalnog interesa za romski narod i to su za nas sva pitanje a ne samo pravo (“Zajednice i njihovi pripadnici imaju pravo na pravičnu zastupljenost pri zapošljavanju u javnim organima i javnim preduzećima na svim nivoima, posebno u policijskoj službi u oblastima gde živi data zajednica, uz poštovanje pravila u pogledu sposobnosti i integriteta koja se primenjuju za javnu administraciju” -clan 61).

 Sve sto vi trazite kao pravo manjine t.j. pravo na izrazavanja identiteta i kulturu, itd. je ukljuceno u ustavu gdje se kao preporuke uzeti medunarodni dokumenti kao sto je Okvirna  Konvencija za zastitu etnickih manjina (clan 5).

Samo sto se predpostavlja da su sve zajednice u istoj situaciji sto nije istina a posebno nije za Romi koji su oslabljeni kao rezultat etnickoh ciscenja i odlaska elite.

Mi smo jos u Martu poslali svoje komentare kod presednika ustavne komisije. Mi smo i dalje drzali paznju medunarodnih institucija  kao i Savetodavnog komiteta za Okvirne Konvencije za zastitu manjina o nedostatku garancija za romsku zajednicu,  uzeci pritom  negativan primjer situacije Roma u BiH gde Romi nemaju status konstitutivnog naroda kao rezultat sto su prema zakonu iskljuceni od politickih pozicija.

 Mi se plasimo da nece Romi u Kosovu biti samo drzavljani druge kategorije nego trece pa mozda zadnje kategorije, jer Romi su mozda zajedno s Ashkalijama i Egipcijanama jedina zajednica koja nema podrsku tkz maticnu zemlju.

 Problem u Kosovu kao i u drugim mestama nije samo zakon – i u ovom kontekstu bismo jos spomenuli da je zahtjev promijenje zakona cista iluzija s obzirom sto imaju Albanci vecinu u Parlamentu i sto se saglasili ove zakone u tihoj saglasnosti sa medunarodnom zajednicom (tacit approval) – nego nedostak aplikacije zakona kada je rec o Romima. To je naprimjer slucaj  zakona za jezik, tako da danas u Kosovu ne postoji mogucnost obrazovanja na romskom jeziku, a na drugoj strani zakon o anti-diskriminaciju koji vec postoji od 2004 (gledajte izvjestaj HLC) ili procedure regularizacije romskih imovina u romskoj Mahali u Mitrovici. Medunarodni ombudsman ko je ipak bio garant neutralnog vidjenja prema situaciju vise ne postoji od 2006 godina.

Zato mislimo da moramo braniti romske interese i samo romske interese a ne interese neke drzave jer to ce nas samo oslabiti i rasturiti sto se desilo u proslosti.

Mi smo malo zacudjeni vasim stavom po  pitanju povratka. Vi ste spomenuli izbjeglice u Srbiji i u Crnoj Gori ali ste  zaboraviti izbjeglice u Makedoniji i u BiH a prije svega na desetine hiljada izbjeglica koji zive danas u zapadnoj Evropi.

Vi imate pravo ako kazete da treba na Kosovu oduzimati sve barijere koji ometaju povratak izbjeglica, ali to raditi samo  zbog izbjeglica nego isto da bi Romi koji su ostali u Kosovu imali normalan zivot. Ali taj proces ce jos trajati godinama i u ovim godinama  ljudi su stvorili nov zivot, rodjena su deca, ljidi su se naviknuli novoj okolini. Kako mislite vi da se vrate i zasto? Pitanje mozemo i da vam licno postavimo s obzirom sto ste poreklom iz Gnilana. Imate li vi namjeru da se vratite i kada mislite da ce se to desiti?

Mi bismo pozdravili inicijativu ako biste iskoristili priliku kada imate goste iz zapadnih zemalja da pored insistiranja na pravo povratka, jos vise insistirate na pravo azila kosovskih Roma jer moze vec sutra da se desi da iste zemlje zapocnu s masivnom deportacijom kao sto je plan (gledajte nas izvjestaj). Sta ocekuje izbjeglice po povratku to znate najbolje, jer i u Srbiji gdje nemaju strah od Albanaca, oni nemaju uslove za normalan zivot i mi puno zalimo sto srpska vlada nije radila na integraciji Kosovskih Roma jer ipak su njihovi drzavljani. Mi isto puno zalimo sto srpska vlada ne radi vise za lokalnu populaciju i pricamo o Romima.

Sobzirom na cijenicu da Savetodavni komitet Okvirne Konvencije za zastitu naciionalnih manjina Savjeta Evrope sprema izvjestaj o situaciji nacionalnih manjina u Srbiji mislimo da bi bila odlicna prilika da se spomenu problem diskriminaciju prema Romima u Srbiji i da se  kao primjer somene situacija ljudi koji zivu u sasvim nehumanim uslovima u neformalnim naseljama ili ispod mosta kako bi eventulano mogli pomoci da se izbegne veci broj deprtovanja Roma u Srbiji na bazi sporazuma koji je potipsan izmedju Srpske vlade  i Zapadno-Evropskih zemalja sciljem oklasavanja viznog rezima za svoje drzavljane.

Devlesa,

Murat Haliti i Karin Waringo, Romano Them