Kosovska Mitrovica zatrovana olovom. Romi u kampovima najugroženiji.

Točak intervju — Dr Dorit Nitzan, Svetska zdravstvena organizacija: “Deca su izložena trovanju olovom u kampovima u severnoj Mitrovici”.

Romi, njih 125 porodica, odnosno oko 560 osoba naseljani su u tri kampa na Kosovu: Žitkovcu, Kablaru i Česminom lugu. U krvi stanovnika tih kampova pronađena je velika kontaminacija olova i drugih teških metala. Loši uslovi života prouzlokovali su teške bolesti i smrt više Roma.

Nakon šest godina, problem ovih Roma je postao vidljiv za međunarodne organizacije. UNMIK je pronašao rešenje u preseljenju Roma iz ovih kampova u napušteni vojni objekat. Obzirom da se napuštena francuska baza nalazi pedeset metara dalje od kampova, Romi nisu želeli da prihvate privremeno rešenje koje je ponudilo UNMIK. Jedini razlog njihovog neprihvatanja jesu još lošiji uslovi u vojnoj bazi, objašnjava Skender Gušani, predstavnik Roma u severnom delu Kosovske Mitrovice.

U intervjuu za radio ” Točak” naveo je: “Naša deca su zatrovana olovom i mi pokušavamo da nađemo rešenje, kako da ih izlečimo. To nam je sada najvažnije u životu. Naša deca nisu trebala da budu žrtve dve sukobljene strane koje su bile u ratu. Ovo nam je prvi put da omogućeno da se preselimo posle toliko godina. Nijedna organizacija nije obratila pažnju na nas, bili smo zapostavljeni. U bazu, u koju žele da nas presele, higijenski uslovi su mnogo gori, a pošto je svega pedesetak metara udaljena od kampa, takodje je vazduh zatrovan”.

Istražujući ovaj problem, Točak radio se obratio Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, imajući u vidu da se bavi istraživanjem zdravlja Roma iz zagađenih kampova na severu Kosovske Mitrovice. U specijalnom intervjuu sa dr Dorit Nitzan, šefom kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju i Crnu Goru dobili smo odgovore na pitanja, koja se odnose na zdravlja Roma u pomenutim kampovima.

Točak: Na koji način Svetska zdravstvena organizacija pruža zaštitu Romima u zagađenim kampovima?

Dr Dorit Nitzan: “Na način, shodan Akciononom planu, koji se trenutno sprovodi od strane UNMIK-a i lokalnih vlasti uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, Regionalne kancelarije za Evropu, kroz stručne savete.

To uključuje praćenje krvne slike dece i lečenje dece kod kojih je pronađen visok nivo metala u krvi, aktivnosti čišćenja dvorišta i okoline, psihosocijalne intervencije, podučavanje o zdravoj ishrani i javne obaveštajne kampanje, i eventualno preseljenje Roma.”

Točak: Kako Svetska zdravstvena organizacija(WHO) procenjuje zdravlje Roma u kampovima?

Deca koja su izložena trovanju olovom u kampovima u severnoj Mitrovici. Kosovska Mitrovica je jedno od najozbiljnijih zdravstvenih okruženja dece u savremenoj Evropi. Praćenje krvne slike obavljeno je u kvalifikovanoj labaratoriji 2004. godine. Potrvđeno je da većina izložene populacije ima povećan nivo olova u krvi. 88% testirane dece, koja imaju manje od 6 godina. U 2004. godini u kampu, nivo olova u krvi bio je veći od 65 μg/dL(postojanje 70 μg/dL smatra se granicom teškog zdravstvenog stanja prema podacima američkog centra za kontrolu bolesti). Akcija zbrinjavanja krvne slike urađena je u decembru 2005. godine.”

Točak: Da li se deci pruža posebna zdravstvena zaštita?

Dr Dorit Nitzan: “Zdravstvena briga obezbeđena je i usmerena najviše deci, pošto su ona najranjivija i izloženija grupa trovanju olovom. Naročito se vrši praćenje krvne slike, određivanje odgovarajućih načina za lečenje i oporavljanje, obučavanje lekara kako da koriste efektivne terapije, promocija zdravstvene edukacije i psihosocijalne intervencije. Premda, dugotrajni je uticaj olova na decu, kongitivne funkcije nisu obnovljive, smanjenje izlaganju trovanja olovom je bitno, za sprečavanje dodatne štete. Stimulativni programi za dečje kongitivne funkcije, takođe može uticati na smanjenje u otežanom učenju usled trovanja olovom. Jasno je da je najbolje da duga intervencija utiče na smanjenje olova u okruženju, time i sigurno čisto okruženje.”

Točak: Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, koliko će ovi Romi moći još dugo da žive pod ovakvim okolnostima?

Dr Dorit Nitzan: “Intervencije u okruženju u tim romskim kampovima, koje sprovodi UNMIK uz podršku Svetske zdravstvene organizacije(WHO) za evropski region, napraviće te kampove povoljnije za ljudsko življenje.WHO smatra da postojeća situacija, javni zdravstveni problem i zbog toga preporučuje da se u svakom slučaju izvrši preseljenje u okruženju gde nema olova, na dobrovoljnoj bazi.”

Točak: Da li postoji koordinacija Svetske zdravstvene organizacije(WHO) sa UNMIK-om, u cilju rešavanja zdravstvenog stanja Roma?

Dr Dorit Nitzan: “Svetska zdravstvena organizacija podržava UNMIK u stručnoj pomoći u epidemiološkoj proceni i proceni o okruženju. Takođe, podešava plan da bi obezbedila javne zdravstvene mere, psihološku podršku, kapacitet građenja, obaveštenje o opasnosti. Tim UN postavlja mere za osiguranje dobrovoljnog privremenog preseljenja i eventualnog stalnog povratka u njihovu romsku mahalu. Važno je osigurati aktivno učešće romske populacije u odlučivanju o zaštiti, premeštanju i povratku uslovljenom trovanjem olovom.”

Točak: Koja će biti uloga Svetske zdravstvene organizacije u sprovođenju Akcionog plana za zaštitu zdravlja Roma u okviru projekta Dekada Roma?

Dr Dorit Nitzan: “Zajedno sa UNMIK-om, Svetska zdravstvena organizacija će nastaviti da aktivira sve one koji mogu da doprinesu da se Romi, interno raseljena lica smeste u zdravo okruženje.”

Podsetimo, da ovi Romi žive u zagađenim kampovima punih šest godina. Nakon što su Albanci napali njihove kuće, u romskoj mahali, u južnom delu Kosovske Mitrovice posle sukoba 1999. godine, iz razloga što su bili optuženi od strane Albanaca da su sarađivali sa srpskim snagama bezbednosti. UNMIK, Vlada Kosova i opština Kosovska Mitrovica počeli su pripremne radove na izgradnji dva solitera na prostoru gde je nekada bila romska mahala. Do sada je urađeno raščišćavanje terena, izgradnja tek treba da počne na proleće. Romi će u zagađenim kampovima ostati dok im se ne obezbedi smeštaj u normalnim, zdravim uslovima. Privremeno preseljenje u staru francusku bazu, pedeset metara nadomak kapmova ne bi rešilo problem Roma. U napuštenom, vojnom objektu Romi bi takođe živeli u nezdravim uslovima i bili bi izloženi trovanju olovom. Zdravstvena situacija se ne bi poboljšala. Obzirom da procenjeno loše zdravlje Roma, naročito visok nivo olova u krvi dece, alarmiralo je čitavu javnost. Sada se ovim problemom bave i Svetska zdravstvena organizacija i UNMIK.

Zdravlje, život dece i mnogih Roma u zagađenim kampovima zavisi od odluka koje će doneti visoki zvaničnici međunarodnih i domaćih institucija, obzirom da je područje Kosovske Mitrovice procenjeno kao jedno od najozbiljnije ugroženih područja u Evropi.

Izvor: Radio Točak